Nakon povratka iz Švajcarske, preko Beograda, sa porodicom u Kosjerić, gde sam i rođena, postojala je isključivo rešenost da imam svoj lični posao, a onda se otvaraju vrata na koja nisam ni pomislila da pokucam. Vodenica potočara i moje selo Seča Reka postaju moj život. Nasleđe svojih predaka sam rešila da oživim i nastavim tradiciju dužu od 130 godina, a time sebi dam novi pečat i postanem vodeničarka. Tako nastaje brend Dedina vodenica 1892. Želja za begom iz Beograda, zdravijim, mirnijim i sređenijim životom, životom usmerenim ka porodici iznedrila je naše nove početke.
Ideja da od ovog starog zanata uzmemo svu blagodat koju nam pruža ostvarila se početkom 2022. godine kada smo samleli prve količine projinog brašna i kada nastaje prvo pakovanje. Od tada pa sve do danas osvajamo srca naših potrošača širom zemlje sa tri vrste projinog brašna, dok se ideje o poslovanju same kristališu. Odluka da budemo jedinstveni i na tradicionalan način hladim i sporim mlevenjem meljemo samo kukuruz bila je dobitna kombinacija jer su time naša brašna bez glutena, što nam je prošitilo tržište. Pored negovanja vodeničarstva, tradiciju sam nastavila i u vidu gajenja autohtonih sorti crvenog kukuruza i belog kukuruza Osmaka koji je deo naše porodice koliko i sama vodenica. Na ovom brašnu su odgajane generacije, ne samo u našoj porodici već generacije širom naše zemlje i regiona i predstavljaju jedno davno prošlo vreme, što u meni budi snažnu emociju i ima veliku vrednost, a odjek u široj javnosti o našim proizvodima i angažovanju mi samo daje veliki vetar u leđa. Moje ideje ne samo da se ostvaruju, već su postale potreba i želja potorošača.
U svet Mreže Jezgro i projekat “Novo lice žene sa sela” sam takođe zaronila spontano, baš kao i u vodenicu. A za uzvrat sam dobila odskočnu dasku, motivaciju, solidarnost, potvrdu da sam na pravom putu, mnoga velika iskustva i znanja, razumevanje, velike žene i mnoga poznanstva. Paralelno sa mrežom sam se razvijala i jačala kako na poslovnom tako i na privatnom planu. Važno je shvatiti da su sva znanja i veštine vredne, neke ćemo iskoristiti ubrzo, neke zaboraviti pa obnoviti, ali osećaj da smo sve jednake i da jedna drugoj pružamo i prhvatamo podršku i iskustva od samog početka je beskrajno dragocen.
Nikada nisam bila velika sanjalica, možda je greška, ali uvek koristim realne resurse i od toga stvaram svoj dobar dan za svoje bolje sutra. Planovi naravno postoje. Kada pogledam sebe kroz nekoliko godina vidim puno dvoriste pokraj vodenice, razne radionice u našem ambijentu, sebe kako nepoznatim licima objašnjavam tehnologiju rada jedne potočare… jer smatram da je jedan od dobrih načina da se ovaj stari zanat otrgne od zaborava i ostane održiv u budućnosti, osim kvalitetnog brašna, dostupnost, opipljivost, stvaran miris vodenice koji u nama ostavlja urezan trag jednog davnog vremena, kulture i tradicije.
Tijana Marić