Na livadi ispred porodične kuće na Tari, pre više od četvrt veka, napravila sam svoje prve korake.
Tom istom livadom dolazili su gosti po domaći sir i čašicu razgovora sa mojim babom i dedom. Ne sećam se njihovih razgovora, ali se dobro sećam ushićenja svaki put kada bi velikan Ljuba Tadić meni maloj doneo bojice. Već tada sam bojila svet nekim svojim bojama. Razvijala sam kreativnost i radoznalost, a uz sve članove moje porodice, učila o komunikaciji i gostoprimstvu.
Konaci Zaovljanska jezera tada još nisu postojali, ali se rađala ideja o odmoru u prirodi, uz prijateljstvo i lepotu zajednice.
Moja mama je oduvek želela više za nas i našu porodicu. U to vreme je bila deo tima za izradu biznis planova i podrške ljudima za ostvarivanje poslovnih ciljeva. Tada je došla na ideju da i mi iskoristimo naše potencijale.
Dobro se sećam mamine radosti kada su joj odobrena sredstava za urađen projekat i bakinog pitanja: ”Šta će vam konaci kada već imate kuću?”
Ja sam tada imala nepunih 10 godina i posmatrala kako jedna žena podiže stub i ohrabruje celu porodicu da izgradi konake i krene putem seoskog turizma.
Nismo znali šta nas čeka, ali smo znali šta želimo. Znali smo da će brvnare biti po ugledu na stare tarske kuće, da će biti izgrađene od prirodnih materijala.
Posmatrala sam kako se odvija gradnja, kako stižu prvi gosti. Slušala sam telefonske razgovore. Pratila kako teku rezervacije. Videla sam osmehe. Sklapala su se prijateljstva koja traju i danas.
Sa svakim novim gostom otvarao se neki novi svet za mene. Svet novog lica žene sa sela.
Uz veštine i znanja koje sam stekla u zajednici, poželela sam da se aktivno uključim.
Otvorila sam Fejsbuk stranicu, a danas sam najaktivnija na Instagramu, kao kanalu prodaje preko koga nam stiže najviše gostiju, uporedo sa Buking i Airbnb rezervacijama.
Želela sam da prenesem osećaje iz Zaovina na društvene mreže. Kreiranje sadržaja i onlajn komunikaciju usvojila sam kao deo svog životnog stila.
Hrabrost i istrajnost žene sa sela
Jedna žena je postavila čvrste temelje tako da danas ja, Nikolina, mogu da se postaram da gostima prenesem mir, lakoću i ljubav prema prirodi.
Moj princip je da svi mi, bili gosti ili domaćini, treba da negujemo ono što nam je priroda već dala. Da budemo jedni drugima podrška.
Sebe kao modernu ženu sa sela vidim kao oslonac, kako gostima tako i zajednici. Uživam u razvijanju novih načina koji neguju tradiciju, kroz prizmu mudrosti predaka, okruženja i zajednice. Neprestano tražim sebe kroz širinu koju mi pruža rad sa ljudima.
Mreža Jezgro i mentorski program su me u tome jako podržali. Naučila sam da više vrednujem svoj rad, a samim tim da više uživam na svom putu.
Zahvalna sam za tu širinu koja mi je pružena.
