Selo je malo ali su ljudi veliki – Jelena Poljaković

Pre deset godina, kada sam se udala, doselila sam se u Malu Bosnu. Iz užeg centra Subotice, gde je život bio brži i bučniji, prešla sam u mirno selo sa samo 1000 stanovnika. Iako su ljudi često mislili da je život na selu dosadan, ja sam brzo shvatila da ovo mesto nosi mnogo više potencijala nego što se na prvi pogled činilo.

Pre tri godine, meštani su organizovali prvi Božićni vašar, na kojem sam izlagala svoje proizvode. Bio je to prvi put da se u našem selu desilo nešto slično, i bila sam presrećna što sam deo te priče, makar i na skromnoj osnovi. Božićni vašar je posetila i moja komšinica Dragana, sa kojom do tada nisam imala nikakav dublji odnos, osim povremenog „ćao-ćao“ pri susretima u ulici. Izgledala je iznenađeno kada me je videla, a zatim me je pozdravila sa pitanjem šta tu radim. Nakon nekoliko razmenjenih rečenica, priznala mi je da misli kako je ovaj vašar tužan i da, kao osoba koja radi u turističkoj agenciji, zna da ovo može mnogo bolje da se odradi.

Taj njen komentar doveo je do interesantne diskusije, u kojoj smo razmenile mišljenja o tome šta se sve može unaprediti. Iako sam je u početku ubeđivala da nije u pravu i da je najvažnije da se nešto dešava, u toj eksploziji mišljenja rodila se ideja o osnivanju udruženja. „Jel ti znaš da pišeš projekte?“ – upitala me je Dragana. Iako je moje znanje o projektima bilo osnovno, priznala sam joj da oduvek želim da se bavim projekt menadžmentom i da bih vrlo rado učila. Dragana je odmah reagovala: „Fantastično! Ako dozvoljavaš želela bih da se udruženje zove Tahles. Tahles je na hebrejskom jeziku san, mašta koji se ostvaruje uz jasan i precizan plan. Tahles je naš san koji ćemo da ostvarimo ti i ja.“ I tako je nastalo naše udruženje, sa minimalnim znanjem o istom, ali sa ogromnom željom za učenjem i napretkom.

Udruženje je na početku bilo zamišljeno kao organizacija koja se bavi kulturom, ali s obzirom na to da je naše selo imalo dve tradicionalne aktivnosti godišnje, proširile smo naš statut na brojne delatnosti, uključujući marginalizovane grupe, ekologiju, zaštitu životne sredine, socijalna pitanja, poljoprivredu i sl. Na našem prvom sastanku, osim nas dve, pojavila se samo još jedna osoba, što nam je jasno pokazalo koliko su meštani u početku bili skeptični. Šaputalnja su došla i do nas: „Ko su te dve žene? Šta one to rade? Jedna se vratila posle 20 godina, a druga nije ni rođena tu. Sigurno samo žele da uzmu pare.“

Danas se smejemo na tu anegdotu, jer sada imamo oko 20 aktivnih članova, a možemo da računamo na podršku celog sela. Godinu i po dana smo volontirale na raznim manifestacijama koje smo organizovale, jer sponzori i donatori ne finansiraju projekte bez kredibiliteta i rezultata. Put do poverenja bio je dug, ali se isplatio.

Uspele smo da stvorimo nekoliko manifestacija koje su postale tradicija u našem selu. Uložile smo u opremu, prostorije i sekcije, a naš rad je stekao poverenje meštana koji sada pozdravljaju i podržavaju sve naše ideje.

Jedan od naših najlepših projekata, koji nije koštao ništa, bio je amaterski seoski bioskop na otvorenom. U prijatnoj atmosferi letnjeg povetarca, uz fantastične projekcije, Tahles je počeo da gradi svoje ime. Sa druge strane, najpoznatiji projekat je svakako Dečija dramska sekcija Tahles, koja je postala najbrojnija sekcija sa 27 članova, što je rekord za naše malo selo. Ovaj projekat je pokrenula mama iz sela koja je izrazila želju da kao amaterska glumica radi sa decom, jer ju je to ispunjavalo.

Manifestacija koja na najlepši način prikazuje zajedništvo našeg sela je Palačinka dan, potpuno posvećen humanitarnoj svrsi. Tokom ove manifestacije, za kraj vrtićke i školske godine, meštani doniraju namirnice za palačinke, a mi organizujemo žene koje pripremaju palačinke, koje su besplatne za svu decu. Osim ove manifestacije, organizovali smo i mnoge druge, kao što su Šašavi bal povodom poklada, Tahles sport fest promocija sportskih organizacija i takmičenje u kuvanju pasulja, Jesenja čarolija priredba za bake i deke.

Kako su se naše manifestacije razvijale, prešle smo na rad sa starijim i ugroženim osobama. Osmislile smo projekat Terenskog saradnika, u koji smo uključile mladu socijalnu radnicu, koja nije imala priliku da se oproba u struci, ali je dobila priliku kroz naš projekat. Zatim smo prešle na osnivanje Omladinskog kluba Tahles. Kroz rad sa pravom osobom, našim koordinatorom Damjanom, uvideli su našu posvećenost, i okupili smo 11 mladih članova, čime je Omladinski klub postao važan deo našeg udruženja.

Dobili smo veliku podršku od udruženja Klara i Rose iz Subotice, koja nam je pomogla u svim aspektima našeg rada – od organizacije, preko saveta kako da unapredimo naš rad, do usmeravanja na načine kako da bolje sarađujemo i doprinosimo zajednici. Ova saradnja bila je ključna za naš napredak, jer smo koristili njihova iskustva.

Osim toga, mesna zajednica nam je izašla u susret omogućivši nam korišćenje Doma kulture za naše potrebe, što je bilo od presudnog značaja za realizaciju mnogih događanja. Takođe, Župa Presvetog Trojstva nam je obezbedila prostoriju tokom hladnih dana, čime su nam pomogli da nastavimo sa našim aktivnostima i tokom zime, kada su druge opcije bile ograničene.

Veliku zahvalnost dugujemo i lokalnoj samoupravi Subotica, koja je prepoznala značaj naših aktivnosti i pružila nam podršku kroz različite programe i inicijative. Njihova pomoć bila je ključna za finansiranje određenih projekata, kao i za omogućavanje našeg daljeg razvoja. Kroz ovu saradnju, naši projekti su dobili dodatnu legitimitet i šansu da doprinesu širem zajedničkom dobru.

Zahvaljujući ovoj širokoj podršci, uspeli smo da ostvarimo mnogo više nego što smo inicijalno mogli da zamislimo. Kroz saradnju sa ovim organizacijama, institucijama i lokalnim vlastima, naša ideja je dobila konkretan oblik, a naši projekti su postali prepoznatljiv deo života u selu.

Iako su na početku svi sumnjali u nas, sada možemo da kažemo da smo uspeli. Naša inicijativa ne samo da je unapredila život u selu, već smo i postale simbol zajedništva i vere u to da i mala sela mogu da imaju veliki potencijal.

Selo jeste malo ali su ljudi veliki!