Ako bih ikada imala priliku da se predstavim uz pomoć fotografije, to bi bila ova fotografija. Ovo sam ja.
Ja znam šta vidim na ovoj slici, a evo male pomoći da i vi isto uvidite.
Ja sam Jelisaveta iz Malog Izvora, selo između Zaječara i Knjaževca, Istočna Srbija. Toliko puta sam se ovako predstavljala da je to na kraju postalo moje puno ime i prezime.
Po zanimanju sam master bibliotekar-informatičar, s tim da ni jedan dan nisam radila kao bibliotekar.
Ono što smatram da je karakteristično za mene jeste kreativnost, tvrdoglavost (kada meni odgovara), udobnost u svakom pogledu. Ne volim da izlazim iz zone komfora, ali uspem sebe ponekad da nateram i onda se iznenadim kako u stvari nije bilo toliko teško napraviti taj jedan korak napred.
Što se tiče toga čime se trenutno bavim, ne postoji jedna reč koja obuhvata sve moje aktivnosti, ali mogu da probam.
Moja porodica vec 30 i kusur godina živi u Malom Izvoru. Kako smo se ovde doselili neplanirano, sve što sada imamo smo kupovali malo po malo, tačnije moji roditelji. Tokom godina steklo se lepo imanje i na istom smo se bavili raznim voćkama, neke su uspele, neke nisu, ali to je tako normalno. Trenutno nam je u fokusu zasad šipuraka, oraha i dunja.
Pored toga planiramo da se bavimo i seoskim turizmom. To je bila mamina dugogodišnja želja, i polako idemo ka ostvarivanju te želje. Ovim smo se bavili pre 15ak godina, ali tada nije bio pravi trenutak za nas. Uprkos tome što nam je marketing bio veoma slab, imali smo zanimljive goste. Neki od njih su postali i porodični prijatelji sa kojima se viđamo svaki put kada dođu u Srbiju. Plan je da ovog puta bacimo akcenat na sve stvari koje smo prošli put propustili i da privučemo što više gostiju.
Mnogo toga sam naučila na predavanjima preko Mreže Jezgro i sigurna sam da će primena naučenog napraviti veliku razliku. Pored tehničkih stvari koje sam naučila putem predavanja i kurseva jeste da imam veru u sebe i svoju okolinu. Nisam do sad mislila da mogu biti sposobna za razne stvari, ali uz nesebičnu podršku zajednice koju sam stekla u okviru ovog programa, shvatam da mi je nebo granica. Zvuči pomalo kliše, ali kada sam okružena ženama iz ovog programa, shvatim da mi je ovo falilo celog života. Podrška porodice nikad nije izostala (to im nekako ide u rok službe), ali podrška žena iz raznih delova Srbije, koje se bave različitim poslovima, zanatima, to je neprocenjivo. Kada neko izdvoji malo vremena i posveti se osobi koju do pre par meseci nije ni poznavala, to dosta govori o toj osobi i njenoj volji i želji da pomogne drugima. Vidim promenu u svom razmišljanju, od onog „Nema od toga ništa“ , preko „Možda mi ovo i uspe“ , pa sve do „Sigurna sam u svoj proizvod i znam da ima mesta i za mene u ovom haotičnom svetu“.
Što se tiče mene same, ja volim da radim kreativne stvari, bilo da je to kreiranje obične liste zadataka ili nešto drugo. Volim da heklam. Kada to kažem ljudi obično zamišljaju neku bakicu koja hekla šustikle, ali meni to ne smeta. Ponekad ih razuverim svojim privescima, kaktusima, heklanim cvećem i ostalim heklarijama a ponekad se i ja pridružim njihovoj strani i zamišljam istu tu bakicu. Heklanje mi donosi mir i sreću. Savladavanje novih bodova je nešto čemu se uvek radujem. Ponekad ne mogu da dočekam da probam nešto novo. Moram sebe da treniram da prvo završim ono što je započeto, inače bih imala hiljadu nezavršenih projekata. I pored silnog treniranja i dalje se provuče po koji nezavršeni rad.
Pored heklanja, volim i da vezem. Iako sam trenutno početnik, jedva čekam da savladam razne vrste bodova i da stvaram slike od konca.
Takođe volim da sanjarim. To mi je jedna od omiljenih razonoda. Uglavnom, pre nego što zaspim zamišljam moje različite budućnosti. Uvek sebe vidim kao uspešnu i ostvarenu osobu. Nekad sam poljoprivrednica koja ima hektare i hektare zasađenog šipurka, koja prodaje čaj od sušenog šipurka, ili domaći pekmez od šipurka, iako su to u stvari želje moje mame. Tako to biva, isprepletu se želje roditelja i dece pa na kraju ispadne nešto sasvim treće.
Nekad imam uspešnu online prodaju svojih heklanih proizvoda. Imam sopstveni sajt (koji sam sama pravila), aktivne stranice na društvenim mrežama i sve u svemu, uspešan posao koji me izdržava.
Ponekad sam superheroj koji se bori protiv nepravde i imam fantastične moći poput letenja i onda… se probudim i shvatim da je moje zamišljanje postalo sanjanje.
Sigurna sam da ću radom i strpljenjem ostvariti neka, ako ne i sva, moja maštanja. Svakim danom u svakom pogledu sam sve bliža i bliža nečemu, videćemo na kraju čemu. Ponosna sam na sve što jesam i što ću tek biti.
Sve u svemu, toliko o meni za sada.
Do sledećeg druženja,
Jelisaveta
