,,Ako imaš volju,veru u sebe, upornost uspeh će doći”
Rodjena sam u Kolubarskom Leskovcu kod Stepojevca,odrasla sa dva brata u seljačkoj domaćinskoj kući. U ranom detinjstvu sam naučila za rad, red i disciplinu pa me to i dan danas nosi. U svom odrastanju uz dedu sam naučila kako se pruža ljubav u svemu što radim. Otac je bio strog, nisam mogla upisati školu za novinara pa sam odlučila da završim srednju elektrotehničku. Ali novinari često dolaze kod mene jer sam uspešna žena sa sela.
Udala sam se sa 18 godina došla u selo Šume kod Topole gde i danas radim na selu sve muške i ženske poslove sa puno ljubavi, energije i volje koja me svakim danom sve više nosi.
Pre 30 godina je bila misaona imenica da odem do Topole da kupim sebi nešto, za kuću,decu, ali sam se ja sada izborila da to bude moja prošlost. Zašto to kažem? Mnogo žena na selu nemaju pravo glasa, moraju da budu ponizne svojoj jačoj polovini, da samo rade i ćute. Sebi sam u jednom momentu rekla da ne želim tako koračati kroz život i da mogu da promenim samo ako želim, a želim.
Deci sam uvek bila vetar u ledja i izborila se da stariji sin završi srednju poljoprivrddnu školu u Svilajncu, a mladji gastronomski fakultet. Verujte da je bilo teško boriti se sa suprugom, ali volja je pobedila. Stariji sin sada putuje po Evropi i upoznao je divnu devojku Bogdanu koja je sličnog senzibiliteta kao ja, a mladji radi u Italiji kao kuvar i on ima divnu ženu Italijanku. Kada sam decu osnažila rekla sam sebi da je na mene red. Položila sam vožnju, završila šnajderski kurs i sada krenula u dodatni posao sa preradom voća i povrća, pečenjem domaćeg hleba iz furune, uzgojom belih tovnih pilića kao za sebe. Dok god hodam po zemlji uvek ću svojim kupcima ponuditi proizvode kao za sebe. Pravim pite sa orasima, makom, salčiće. Ovo je moj noćni posao, a preko dana sadim, negujem i berem jagode, hranim bikove, ovce, svinje, piliće i sve sa velikom ljubavlju i voljom. Volim da iz srca zapevam, da pišem pesme i ništa mi nije teško. Učestvujem na raznim radionicama, pružim savet, toplu reč kada god sam u prilici. Kroz mrežu Jezgro sam učvrstila svoje samopouzdanje, i videla koliko ima još snažnih i jakih žena pa time još više imam volje za sve što radim. Na sebe sam veoma ponosna što sam se izborila za svoje mesto ispod Sunca, što me zdravlje i ljubav još uvek vodi kroz život i što sam sačuvala razum u ovom ludom vremenu. Ne koristim nikakve lekove jer se zdravo hranim i svoju dušu lečim smehom, pesmom i zagrljajem.
Sebe vidim u budućnost kraj unučića, sa ovim dodatnim poslom, sa turistima jer imam i seosko turističko domaćinstvo ,,Goca jagodica”. Taj nadimak je jer se najviše jagoda nalazi na našem gazdinstvu tokom cele godine.
Na kraju želim da poručim svima a posebno ženama sa sela: ,,Čuvajte sebe da bi sebi duže trajali”
