Imam 53 godine. Rođena u Novom Sadu, živela dugo i u Beogradu. U gradovima koji rastu i to velikom brzinom, osećaš da nestaješ u toj gomili. Da te nema…
Sve je počelo kupovinom imanja, još 2010. godine. Odavno mi je bila želja da imam parče svoje zemlje. To je bio san za koji sam mislila da se neće nikada ostvariti. Da osetim miris i ukus i strukturu sveta oko sebe. Da nemam hlor i otrove na sebi i u sebi…. nego MIR. Moj muž, voli sve što i ja. Selo. Život prirodan. Posle Korona maskenbala, odlučili smo se za taj korak. Prešli iz grada u selo. Zaista. Potpuno. I san je počeo da se ostvaruje.
Nije nam uvek lako. Ali je uvek lepo. Uređujemo imanje, kuću. Imamo baštu. Našu rasadu. Povrće, voće… sve prirodno. Zimnica naša. Od semena do tegle….
Ja slikam. Ukrašavam razne predmete… sita, korpice. Oslikavam staklo. Šijem…. i sve to objavljujem na svom instagram nalogu Mirosnice Valjevo.
Muž i ja pevamo u crkvenoj pevnici i vodimo aktivan liturgijski život. Učesnik sam književnih večeri, izložbi slika, bazara, likovnih kolonija…. Mesto oaze i mira našoj deci i unuci, mojoj majci, prijateljima i rođacima koji žive u gradu. Tri godine su za nama, ovog lepog života, punog srna, jastrebova, zečeva, veverica…
Još tragamo za finasijskom stabilnošcu. Zaposlila sam se u firmi za proizvodnju čajeva, u administraciji. Tu sam zadovoljna. Ali… Lokalna zajednica nema program za one koje dolaze na selo. Ni interesovanja za nas. Pogotovo žene, koje u krajevima gde smo sad, ne moraju pripadati ugroženim kategorijama da bi bile ugrožene zaista. Prijateljica Dragica Janković, moja glavna saradnica u kreativnim poduhvatima, upoznaje me sa projektom NOVO LICE ŽENE SA SELA. Moje oduševljenje je bilo veliko. I radoznalost. Prvo sam shvatila da takvih žena, sličnih meni ima mnogo više nego što sam i mislila. Drugo, znanja i umeća koja stičem u okviru ove sveobuhvatne platforme JEZGRO, meni upravo trebaju. Pristupačan način saznavanja takođe mnogo znači. On-line pristupa događajima i predavanjima, pa publikacije i razne radne vežbe u PDF-u…. Bravo!!!
Već vidim sebe kako savladavam jednu po jednu prepreku. I kako radosno udišem vazduh puh ideja… a ja biram i sama dodajem. Da. Baš mi je to nedostajalo. Taj vetar u leđa.
Stevica i ja smo srećni, što vidimo da smo primer našoj okolini, da se može i na drugačiji način urediti odnos muža i žene. Pogotovo žene koja vozi, radi u firmi, ima hobije koje praktikuje i sme da ima svoje mišljenje.
Srećna sam što sam se osmelila da u mojim godinama potpuno okrenem list i započnem zaista novi život u svim segmentima. A time započela ostvarenje svojih snova.
Bogu zahvalna…Vesna Gavrilović
