CDOP – Centar za društveno odgovorno preduzetništvo, u saradnji sa GiZ-om i Ministarstvom omladine i sporta je u januaru 2023. godine počeo sa realizacijom projekta „Novo lice žene sa sela“. Projekat je u svojoj osnovi bio okrenut mapiranju žena koje žive u ruralnim delovima Srbije, ali svojim unutrašnjim kapacitetima, životom i radom, svedoče da rural, iako skrajnut u ekonomskom, kulturnom, obrazovnom i socijlanom smislu, živi i postoji, samo ga mi ne vidimo jer nije u fokusu modernih trendova koji se smenjuju kako se sezone menjaju. On živi, postoji, doprinosi i dovoljno je fleksibilan da primi promene koje dolaze spolja, ali čuva jezgro koje se seća vremena pre našeg.
Seme ovog projekta je posejano pre pet godina, na okupljanju mreže Jezgro. Za pet godina smo videli promene na svetskom nivou koje su porementile i mnogo veće sisteme. Da rural ima kapaciteta da preživi i prevaziđe sve izazove dokazuje i zatvaranje mentorskog programa „Novo lice žene sa sela“, koji je produžetak delovanja mrže Jezgro. Nosioci te fleksibilnosti i snage da se prevaziđu izazovi su žene, koje smo mogli da vidimo u Ubu, na zatvaranju mentorskog programa i svojevrsnom formalnom završetku projekta, na kojem smo radili u poslednjih 18 meseci.
Rezultati iz prvih devet meseci projekta su bili praktično nevidljivi onima koji gledaju na projekat spolja. Kako da prevedete u brojeve sate i dane provedene u istraživanju, potrazi za ženama koje su kandidatkinje za mentorski program, mapiranju njihovih stvarnih potreba, testiranju na razlličitim stranama da li smo na pravom putu, da li učitavamo naše želje i potrebe u program ili odražavamo stvarne potrebe, stvarnih žena. Kako da objasnite ljudima da razvijate okvir kompetencija za žene sa rurala, koji će biti osnov i smernica za razvoj programa obuke i onlajn predavanja? Odgovor je nikakako, jer su rezultati postali vidljivi i merljivi tek nekoliko meseci kasnije. Devet meseci je dovoljno da se razvije beba u maminom stomaku – koliko je i nama bilo potrebno da razvijemo okvir kompetencija i onlajn platformu koje su podrška ženama da u narednom ciklusu od devet meseci iznedre najbolje iz sebe, uz pomoć alata i materijala za učenje koi su razvijeni u prvim mesecima projekta.
Ono što je bilo nevidljivo i nemerljivo je postalo glasno i jasno tek u maju, na zatvaranju mentorskog programa. Ko je bio dovoljno strpljiv, mogao je samo da uživa u pričama žena i novom glasu žene sa sela, koje sada imaju sigurno mesto u kojem se ne boje da budu ono što jesu. Mi smo pružili to sigurno mesto i poligon da vežbaju svoj glas, kako bi sutra, pred nekim drugim još glasnije pričale svoje priče.
Prvi dan susreta je protekao u razmeni priča, u upoređivanju onoga od čega smo krenule i dokle smo stigle, za kratko vreme od 18 meseci. Učesnice su podelile sa nama svoja iskustva učestvovanja na mentorskom programu i načinu na koji je sam program uticao na njihove živote i poslove. Podelile su izazove sa kojima su se suočavale i načine na koje su ih prevazilazile. Da li je bilo emotivno i da li se videle suze u očima? Naravno. I to ne zato što su u krugu sedele žene, već zato što takvu vrstu prihvatanja i prepoznavanja pripadnosti, prate suze koje vas čiste od nedoumica i strahova.
Posebna tekovina ovog mentorskog programa je promocija mlađe mentorke – kategorije koju mentorstvo do sada nije prepoznalo. To su žene koje, bez obzira na godine, poreklo, obrazovanje i godine provedene na razvoju domaćinstva i poslovne ideje, mogu, uz asistenciju starijih mentorki da povedu i delimično sprovedu mentine kroz mentorski proces. One nisu samo dopuna mentorskom paru. One su onaj neosvetljeni deo mentorskog procesa i svojim uvidima i iskustvom doprinose rastu i razvoju mentine, istovremeno jačajući svoje kapacitete da budu mentorke i u budućnosti vode žene kroz mentorski proces rada. Njima samo nedostaje pogled odozgo na procese a iskustva i znanja imaju, odnosno vide ga u detaljima ali ne i u celini. Time što su mogle da uče gledajući starije mentorke, stekle su veštinu sagledavanja stvari iz šire i iz uže perspetktive.
Evo kako Dragica Janković iz Osečine, mlađa mentorka na projektu, gleda na zatvaranje mentorskog programa:
“Nismo ništa zatvorile već otvorile vrata novim čudima!
Nisam doživela nikada toliko kvalitetnih žena na jednom mestu!
Nikada do sada nisam doživela takvu lakoću razmene i dopune radi zajedničkog dobra i nas i naše dece i onih koji će kupovati od nas naše usluge i proizvode!”
Tijana Marić, još jedna učesnica mentorskog programa “Novo lice žene sa sela” je sebi svojstven i emotivan način prenela utiske sa zatvaranja mentorskog programa:
“Postale ste deo mog života i poslovanja, najviše kao mesto gde rasterećujem svoje misli i dušu, mesto gde je sve dozvoljeno, gde ima mesta za greške bez predrasuda. Tako sam na Ub stigla veselo, nesvesna da se program zaokružuje, iako je okupljanje bilo povodom zatvaranja mentorskog programa, a što sam znam. Bila su to dva dana jakih emocija, iznenađenja, pogleda punih podrške i ljubavi u svakoj od nas, ispunjenosti u grudima – onaj osećaj kad udahneš duboko i osetiš se dobro u svojoj koži.
Kao što sam već tada rekla, ne želim da s ovde rasturimo, već da ovo bude signal da zajedno možemo mnogo više.”
Posebno svečan i emotivan deo prvog dana je bio dodela Sertifikata, Pohvalnica i Zahvalnica učesnicama programa. Mogli ste da vidite iznenađenje i radost u pogledima i pokretima tela svih učesnica. U zgusnutom trenutku u vremenu, mogli ste da vidite kako početno iznenađenje – Zašto sam baš ja izabrana da dobijem Zahvalnicu, do prepoznavanja – Jasno mi je zašto mi neko zahvaljuje na učestvovanju i doprinosu koji sam dala programu.
Vizuelni prikaz merljivih i nemerljivih rezultata mentorskog programa „Novo lice žene sa sela“ je bio iznenađenje za sve prisutne. Ako se ikada zapitaju da li su i koliko napredovale u poslednjih 6 meseci, koliko je formalno trajao mentorski program, uvek mogu da se vrate ovom vizualu i podsete se koji su put prešle.
*Prosek predstavlja presek napretka svih učesnica na mentorskom programu “Novo lice žene sa sela” po stubovima učenja koji su opisani u sledećem tekstu.
Drugi dan zatvaranja mentorskog programa je bio posvećen razmrdavanju i pokretanju misli i kreativnih potencijala učesnica. U grupama, pažljivo vođene mentorkom Tamarom Živadinović su imale priliku da steknu uvide u to, gde se nalaze u ovom trenutku u vremenu u odnosu na same sebe i u odnosu na mrežu Jezgro. Gde vide sebe već sutra i koji su to prvi koraci koje će preuzeti kada se vrate kućama – u odnosu na privatni život i u odnosu na budućnost mreže Jezgro. Mogli ste da vidite kako početnu zbunjenost i zatečenost zadacima koje im je Tamara davala, menjaju ushićenje, spontano preuzimanje inicijative i bura kreativnih misli koje su se izrodile u kreativne ideje na zadate teme – gde vidim sebe i gde vidim sebe u kontekstu mreže Jezgro.
Imali smo prilile da vidimo i poklon kutiju Dar ljubavi koji je nestao tokom mentorskog procesa rada. Učesnice koje imaju proizvode koji mogu da se smanje na dimenziju suvenira su učestvovale u kreiranju poklon kutije kao reprezentativnog dara ljubavi ovih žena.
Drugog dana zatvaranja mentorskog programa nam se pridružila visoka predstavnica donatora iz GiZ-a. U one nemerljive rezultate projekta se ubraja i činjenica da su se žene, koje se već dobro poznaju među sobom, ponašale autentično i svoje, bez obzira na to ko sedi sa nama u krugu. Delom zbog blage i podržavajuće prirode gošče, a delom zbog osećaja pripadnosti i sigurnosti koje je projekat „Novo lice žene sa sela“ iznedrio za kratko vreme.
